сквотирање
Из Anarhopedija / Анархопедија
Запуштени простори се користе или за становање или као јавни простори тј. културни и друштвени центри. Иако постоје социјални центри у којима ретко када неко живи (у Италији ЦСОА или ЦСА – Центри Социали Оццупати е Аутогестити; у Шпанији ЦСО - Центрос Социалес де Оцупациóн, краће Оцупас, или Окупас), често се преклапају садржаји сквотираних простора: они су и места за становање и простори за испољавање друштвености.
Сквотирање пружа прилику за успостављање било какве организације, а без превеликих ресурса и непотребне бирократије. У складу с тиме, у разним су сквотираним просторима отворени кафићи (новац се прикупља за акције и хуманитарне пројекте), радионице за бицикле, женски центри, вегетаријанске кухиње, фотокопирнице, позоришта, радионице с алатом, алтернативне школе, вртићи, умјетничке галерије, књижаре.
У свету је сквотерски покрет веома развијен, поготово у Западној Европи и Јужној Америци. Велики број сквотера себе сматра делом ширег, анархистичког покрета. У Европи према неким проценама постоји око 5.000 сквотова, а највише их је у Барселони, Амстердаму, Берлину... Слоган сквотерског покрета гласи: „Свако има право на кров над главом“.
Последњих година се у Србији појављују сквотери активисти и у Београду настаје неколико јавних сквотова који су служили као културни центри. Једни за другим су се појављивали: Ребел Хоусе у Добрачиној, АКЦија испод Бранковог моста и КУДРУЦ у Краља Милутина. На просторима бивше Југославије најстарији и највећи сквот је бивша касарна ЈНА Метелкова у Љубљани која је 1993. сквотирана и преуређена у огроман алтернативни културни центар. У Хрватској, највећи и најдуговечнији сквот је бивша војарна Карло Ројц у центру Пуле(Гајева 3), површине око 20.000 квадратних метара, заједно с пет хектара околног земљишта, коју од 1991. полако насељавају шарене скупине бендова, активиста, уметника, мањина, удружења и појединаца који ту налазе место за рад, организовање, хаковање – укратко, аутономно подручје за производњу сопствене културе. Данас је Ројц мултикултурални друштвени центар којим аутономно управљају његови корисници/це и који, уз многе странце и намернике, посећују и млади и све друге старосне скупине Пуле. У Загребу се сквотирање јавља деведесетих као реакција на недостатак простора алтернативне културе те се као места сквотирања појављују Куглана, Таxи ремонт и Творница Јединство. Последњи покушај сквотирања била је Вила Кисељак, међутим ниједан од набројаних више не постоји - што због упада полиције, наци скинхеадса или градских власти.
