црни блок
Из Anarhopedija / Анархопедија
Црни блок није организација, већ стратегија, попут грађанске непослушности. Иако се стратегија црног блока јавља на свим већим антиглобалистичким демонстрацијама (у Ђенови, Прагу, Сијетлу, Вашингтону, Единбургу, итд.) не постоји стална организација црног блока између протеста.
Садржај |
[уреди] Настанак
Црни блок (нем. дер Сцхwарзе Блоцк) се први пут јавља у Немачкој током 1980-их. То је био израз којим су полицајци описивали милитантну сквотерску омладину и аутономаше, који су се борили против њих на улицама за одбрану сквотова и који су маскирани у црне фантомке бранили турске емигранте од неонацистичких напада, нарочито у Источној Немачкој после пада Берлинског зида.
Први амерички црни блок је организован током протеста против Заливског рата 1991, а та стратегија постаје изразито популарна крајем 1999. на масовним демонстрацијама против Светске трговинске организације у Сијетлу које су бациле црни блок у жижу међународне пажње.
[уреди] Црна боја
Црно је боја анархизма, која се историјски може пратити још од црних застава гусара и париске комуне, што је један од разлога што се он назива "црни" блок. Црно се такође носи на демонстрацијама да би се сачувала анонимност, укључујући и црне маске, пошто полицијске снаге снимају протесте видео камерама. Маске, осим анонимности, доприносе и губитку личног идентитета и стварању осећаја припадности и једнакости међу учесницима (види запатисти).
[уреди] Тактике
Тактике типичне за црни блок су марширање, дизање барикада, заузимање улица без дозволе, уништавање имовине мултинационалних корпорација, нападање и разорушавање полиције, пружање људима прве помоћи од сузавца, ослобађање од хапшења, прављење ланца, итд. Ослобађање од хапшења најчешће функционише тако што су људи који неће да буду ухапшени бројнији од полицајаца и јер је већина полицајаца шокирана што активисти покушавају да ослободе некога. Прављење ланца служи да се блок уједини и да отежају полицији посао да растури чланове. То је нека врста полицијске формације, попут кордона, само много више променљива и спонтанија.
[уреди] Разлози
Постоји више разлога зашто неки анархисти праве црни блок на демонстрацијама. Они, као најважније, наводе:
- солидарност - огроман број анархиста прави одступницу од полицијског насиља и демонстрира принципе солидарности међу потлаченима;
- упадљивост - црни блок као геј парада поноса;
- идеје - начин да се представи анархистичка критика на протесту тог дана;
- међусобна помоћ и слободно удруживање - су очигледан пример како се групе афинитета могу удруживати у веће групе и спајати се зарад заједничких циљева;
- ескалација - начин да се узбурка протест и да пређе границу реформизма и достигне револуционарно стање.
[уреди] Уништавање имовине
Чести су сукоби црног блока и полиције јер се они свесно одлучују за тактике које укључују уништавање имовине. Најчешће мете напада су симболи економске моћи и политичке контроле - банке, мултинационалне корпорације и видео камере за надгледање. Многи активисти не могу да прихвате чињеницу да се други активисти баве уништавањем имовине. У сваком случају остаје питање које је поставио анонимни активиста црног блока: “Шта је ужасније, петоминутно насиље над симболичким објектима капитала или оно које капитал свакодневно чини над милионима анонимних жртви?”
[уреди] Критика
Тактике црног блока су мета све чешћих критика, како других активиста унутар покрета, тако и шире јавности. Најчешће их оптужују за вандализам, кршење закона, незрелост и безразложно насиље.
