Фиџи
Из Anarhopedija / Анархопедија
Име Фиџи је извитоперено Тонга староседелачко име “Вити”. Острва Фиџија формирају конфигурацију потковице, са Вити Леву и околним острвима на западу, Вануа Леву и Тавеуни на северу, и Лау група на истоку. Овако изврнута потковица овог архипелага затвара Коро море, које је релативно плитко и попуњено Ломаивити или централном групом Фиџи острва. Има око 893 хиљаде становника а уколико би се свако острво рачунало, архипелаг Фиџија би бројао преко 1000; овако, 322 острва се сматрају довољно великим за људска обитавања, и само 106 су насељена. Већина острва су вулканског порекла, остаци потопљеног континента који се пружао све до Аустралије. Ниједан од вулкана није више активан, мада постоји неколико извора топле воде. Највећа острва су Вити Леву и Вануа Леву која чине 87% од 18 272 квадратна километра земље и насељена су скоро са 48% укупне популације.
Куће су веома скромне, типичног облика за ову врсту поднебља; имају предњу просторију велику, углавном без намештаја. Прозори су углавном без стакала, што је и разумљиво с обзиром на климу. Становништво се највише бави пољопривредом; већина је запослена на плантажама шећерне трске и у млиновима за обраду, или се бави рибарењем. У последње време велики број се оријентише ка туризму што обезбеђује додатна примања. Понеки туристи тврде и да на многим острвима нема телевизије ни интернета (а тамо где има интернета, кошта 10 долара на сат), да је све направљено у еколошком фазону али луксузно и са пажњом на сваком и најмањем детаљу. Плажа Блуе Лагоон је најпознатија али и скупа, док је за људе са тањим џепом Оарсман'с баy на Нацула острву. Ово острво припада племену које живи на том острву и то им је главни вид прихода. Изузетно су љубазни и акценат је посвећен на дружење и групне активности, рецимо сви једу у исто време и тако се сви на тај начин друже.
Некада познати као канибалска острва, данас су Фиџи раскрсница Јужног Пацифика. Острва чувају богатство традиционалних обичаја попут испијања каве или yаqона, ходања по ватри, грнчарије и тапа цртања на кори дрвета. Поред фасцинантне историје, поседују и драстично различите земљане формације, разуђене обале и подводне хриди, заједно сконцентрисане на релативно малој површини. Сунцем окупане плаже, плаве лагуне, богате прашуме и корални спрудови су за многе људе као из снова. То је довело до комерцијализације ове групације острва (има их 322), која се налазе северно од Новог Зеланда и источно од Аустралије, око 4 сата лета авионом. Комерцијализација укључује хотелска одмаралишта, исхрану, смештај, ноћни живот као и спортске и подводне активности, путовање с једног краја на други крај острва, или с једног острва на друго отвореним или климатизованим аутобусима, хидро-авионима, катамаранима, туристичким једрењацима. На жалост, "Фиџијанци" од свега тога немају користи, они примају у просеку само 50 долара месечно.
Ипак, готово сви који су посетили ова острва кажу да су староседеоци пријатељски народ. Због припадања Комонвелту говоре одлично службени енглески језик, поред свог Фиџи језика, док индијско становништо говори и свој језик Фиџи Бака. Људима из Србије није потребна виза.
Садржај |
[уреди] Структура становништва
Оно што пада у очи туристима који су писали своја искуства са одмора, је подељеност између староседелаца Фиџија и потомака надосељених Индијаца. Док су Фиџијци срдачни у опхођењу, широког осмеха и спремни да помогну, дотле су Индијци уздржани у сваком разговору и не баш пријатног погледа и држања. Углавном су они власници бутика и продавница, малог и великог бизниса. Веома ретко раде у услужним делатностима; то је препуштено староседеоцима. Индијци, који данас чине скоро, ако не и више од половине становништва и такозвана су кичма бизнис класе Фиџија, потомци су првих радника који су доведени из Индије 14. маја 1879. године бродом Леонидас, када је производња шећерне трске нагло порасла и захтевала додатну радну снагу на плантажама.
За разлику од Индијаца, основа Фиџи домородачке културе је заједничко власништво над земљом; фокус је на групи а не на појединцу! Поделити оно што се има и помоћи другима је главни ослонац како у односима међу члановима породице тако и са суседима. Већина Фиџијаца живи на селима, на традиционално заједничком имању. Мање-више живот се одвија по старим обичајима који се тешко напуштају. Многи проблеми се решавају посетом поглавици села, састанку са фамилијом или суседима. У таквим ситуацијама, примењују се формални обичаји, на које су Фиџијци поносни. Испијање каве yаqона или пак Табуа тј. даривање зуба уловљеног кита, или неког другог поклона је уобичајено у таквим приликама. Ниједан захтев се не одбија. За разлику од староседелаца Фиџија који акценат стављају на заједништво и расподелу сваког вишка производа, Индијци су окренути ка сопственој породици као ћелији живота. Њихови животни циљеви су усмерени ка образовању, бизнису и поштовању веома стриктних породичних обавеза попут аранжираних бракова.
[уреди] Историја
Први Европљани који су опловили острва Фиџи су били дански истраживач Абел Тасман који је 1640. године опловио северна острва, и капетан Џејмс Кук (Јамес Цоок) који је опловио јужна острва 1774. године. Капетан Блигх је био упозорен на опасне коралне спрудове као и на канибалске обичаје староседелаца. Многе посаде насуканих бродова, завршавале су у земљаним ћуповима као главно јело поглавица и чланова њихових племена. Мисионар Томас Бејкер (Тхомас Бакер), методистички поп из Лондона био је убијен по налогу поглавице села Намоси, у централном делу острва Вити Леву. Поглавица се нашао увређен када је мисионар Бејкер узео чешаљ са његове главе. И дан данас се сматра непристојним додирнути нечију главу без претходног питања и дозволе; у то време овакви поступци су сматрани позивом на борбу и објавом рата! Смрт мисионара Бејкера је последњи забележен случај канибализма на Фиџију.
Традиционално Фиџи друштво је било хијерархијско, са племенским групама на чијем челу је био поглавица на основу порекла или пак личним заслугама. Племена су била подељена на матаqали или кланове, и резиденцијалне подкланове. Савезима, или пак освајањем, племена су могла формирати конфедерације на челу са главним поглавицом.
Почетком деветнаестог века, сва моћ се налазила у рукама поглавице Бау (Цакобау) који је контролисао скоро сва острва. Током времена, забринут због евентуалне надмоћности осталих поглавица и због тога што је био одговоран за дуг више од 40 хиљада долара америчком конзулу, Цакобау је 1850. године понудио острва Фиџи енглеској краљици Викторији. Тек 20 и нешто више година касније Фиџи су постала британска колонија 10. октобра 1874. године. Први колонијални гувернер Сер Артур Гордон је забранио Фиџијцима да продају своју земљу (чак и дан данас, мање од 10% укупне територије може се продавати).
Све до после првог светског рата поглавице су управљале селима. Тада је и највише рангирани поглавица Рату Сир Лала Сукуна постао вођа покрета за ослобођење Фиџија. Иако је умро 1958. године (12 година пре проглашења независности), његово вођство је било катализатор и инспирација за борбу за независност. Мање од једног века када је поглавица Цакобау предао Фиџи Британији, 10. октобра 1970. године, острва су стекла независност.
[уреди] Политичка превирања на Фиџију
2000 године је дошло до упада Џорџа Спајта у парламент и заробљавања премијера, индијског порекла, Махендру Чаудрија, са пиштољем на челу и још тридесет министара. Група ученика која се нашла у парламенту поводом екскурзије је пуштена. Опсада парламента је трајала 5 недеља, а Спајт је на крају завршио у затвору уз оптужбу за издају. Дакле, након 5 недеља, дошло је до државног удару на удар, али не оних који су свргнути, већ трећих снага - војске, која је објавила ратно стање и повратила контролу над касарном где се налазио генералштаб и поставила свог човека Карасеа да буде привремено на власти.
Новембра 2006 је дошло поново до кризе јер је командант војске Франк Баинимарама тражио одлазак са власти премијера Лаисениа Qарасе и претио да ће га он сменити ако треба, ако не одустане од доношења амнестије за оне који су покушали да га убију 2000 године. Премијер је покушавао заједно са председником да нађе замену за Франка. Франк је затим ставио Лаисениа у кућни притвор, а у децембру је послао трупе на парламент, да га затворе. Председник му је затим одобрио да постави новог премијера. И октобра 2008 године, Баинимарама је и даље на власти, и даље се потеже питање расписивања избора. То све ипак не утиче на људе који долазе на острва, јер се ради о сукобу оних који имају власт. На многим острвима је ситуација тотално мирна.
Јасно је да је сукоб и етнички и економски. Спајт је извео пуч у име Фиџи домородаца, а против Индуса који у рукама држе економију земље. Индијци, припадници хинду религије, чине скоро половину становништва, а Фиџијци су методистичке и католичке вере. Тај етнички сукоб старијег датума заправо скрива и борбу за фиџијске главне извозне производе - банане, кокос и шећерну трску.
