Анарцхист Блацк Цросс
Из Anarhopedija / Анархопедија
[уреди] Шта је Анархистички Црни крст?
Анархистички Црни крст (Анарцхист Блацк Цросс, скраћено АБЦ) се у почетку звао Анархистички црвени крст који је почео да организује помоћ за политичке затворенике, отетих од стране полиције у Тсарист у Русији, и да организује самоодбрану против полицијских пљачки од стране козачке армије. За време руског грађанског рата, променили су име у Црни крст да их људи не би мешали са црвеним крстом који је такође организовао помоћ у земљи. После бољшевичког освајања власти, анархистички покрет је померио АБЦ канцеларију у Берлин и наставио да помаже затвореницима новог режима, као и жртвама италијанског фашизма и другим људима. Црни крст се издвојио (фелл апарт) за време депресије 30-тих година за време очекиване, невероватне потражње помоћи и (децлаине?) у финансијску помоћ. Али касних 60-тих, организација се обновила у Британији, где се прво радило на помагању затвореницима шпанског отпора, који у ствари нису умрли после грађанског рата и који су се борили против полиције диктатора Франка. Сада се све проширило и делује се у неколико области, уз контакте и са осталим групама Црног крста у многим земљама широм света. Секција у Северној америци је основана раних 80-тих.
АБЦ захтева да се обрати пажња на обавезу помоћи свим затвореницима, са посебним указивањем на анархисте и на затворенике класног рата; и, кроз контакт СА и информацијама О затвореницима, инспирише се један анархистички отпор и ствара се подршка покрету са спољне стране затвора. Стварамо фондове за помоћ затвореницима или комисије за одбрану када је нужно да се учествује легално на суду, или како било већ, и организујемо протесте у знак солидарности са ухапшеним анархистима и осталим затвореницима.
Верујемо, као и већина анархиста, да затвори не пружају никакву корисну функцију (осим што су у корист владајуће класе) и требало би да буду укинути заједно са државом. Ми се разликујемо од либералних реформиста у вези затвора, као и група као што су Амнестy Интернатионал, на два главна начина: Прво, верујемо у укидање оба система, како затворског система тако и друштва које то ствара, и све акције које ми организујемо су руковођене тим циљем; Друго, верујемо у директан отпор којим желимо да остваримо бездржавно и бескласно друштво. Групе као Амнестy Интернатионал балк (одбијају?) да подрже било кога ко је окривљен за такозване насилне акције, па испада да свако ко се опире репресији, и користи оружје у самоодбрани, или за време револуционарне побуне, није вредан подршке. Њихова порука је јасна: Не опири се. Наша подршка је потпуно супротна & то је то шта ми радимо – дајемо им подршку. Делимо обавезу са револуционарним анархистима да се супротстављамо либерализму, индивидуализму и легализму.
Поред посла у вези затвора, АБЦ групе раде и на ширењу отпора и у томе су многи од ових затвореника ангажовани. Сматрамо да стварно постоји потрееба да се анархисти милитантно организују пошто смо на својој кожи осетили организовану репресију од стране Државе. Тако налазимо начине да избегнемо пораз. Оно што је такође неопходно, то је константно заступање револуционарне политике. Сматрамо да ће бити уједињавања анархистичких одбрамбених организација, таквихкао што је АБЦ, и то је неопходан део раста и развоја једног анархистичког покрета отпора. Тако не искључујемо себе из револуционарне борбе тако што бисмо се борили само за затворске реформе. Као анархисти, верујемо у ширење директне акције и колективног организованња на радним местима, у школама, на улицама и у заједницама. То је веома значајно да бисмо повратили контролу над нашим сопственим животима и да бисмо створили друштво које је засновано на узајамној помоћи и кооперацији.
Верујемо да затвори немају никакву другу функцију осим да заштите владајућу класу. Такође верујемо да слободно друштво мора наћи алтернативу, ефективан пут за решавање злочина који су уперени против друштва. Али то смањење злочина ће се десити само ако (и зато једино укидање затвора може бити реална опција) дође до драматичних промена у нашим економским, друштвеним и политичким системима. Значи услов за смањење злочина је у промени основа наших система, јер те основе доводе како до злочина, које су појаве уперене против друштва, тако и до затворског система. Наш примарни циљ јесте да остваримо ове фундаменталне промене. Радимо на стварању бездржавног, кооперативног бескласног друштва које је ослобођено од привилегија и доминације које су засноване на основу расе или пола. Али то није довољно. Да бисмо изградили Грассроот покрет, који је неопходан да би се оствариле ове промене у друштву, морамо такође бити у могућности да их заштитимо. АБЦ брани оне који су отети и осуђени због спровођења акција које су биле у складу са одбраном наших покрета.
АБЦ-ови циљеви су препознавање, објашњавање и ширење подршке борби затвореника уопште, затим подршка борби сваког анархисте појединачно, као и подршка затвореницима класне борбе појединачно. Облик наше солидарности се спроводи у зависности од сваке индивидуалне ситуације. Некима шаљемо финансијску или материјалну помоћ, са другима одржавамо контакт преко писама, правимо посете, набављамо политичку литературу и дискутујемо о стратегији и тактици. Чинимо све што можемо да бисмо спречили да затвореници постану изоловани од остатка покрета. Оснивамо фондове за помоћ затвореницима или комидсије за одбрану када морамо легално да се укључимо у судски процес или за неке друге потребе, такође организујемо демонстрације или јавне кампање за солидарност са затвореницима које пподржавамо. Сматрамо да су затвореници активан део нашег покрета & вршимо анализу њихових прошлих а и садашњих потенцијала да допринесу наставку борбе, делујући као повратна веза. Повећањем комуникације активиста обадвеју страна, унутар и изван затвора, инспиришемо отпор са оба две стране затворских зидова. Надамо се да можемо да охрабримо и друге активисте, стварањем уверења да чак и ако си ухапшен за своје активности, покрет те неће напустити: Бринућемо о својима. Кроз АБЦ изграђујемо организовану подршку за отпор.
Поред рада на подршци затвореницима, АБЦ је обавезан да шири отпор у којем су многи од ових затвореника ангажовани. Сматрамо да морамо да се добро организујемо пошто смо често на својој кожи искусили организовану репресију од стране Државе, а на тај начин и избегавамо пораз. Када је моћ изазвана, билко у јужној Африци, окупираној Палестини, Чилеу, Ирској или Канади, неизбежно долази до насиилне репресије и политичких хапшења а све са циљем да би се та иста моћ очувала. Различите АБЦ групе саме одлучују какве ће затворенике подржати и какве ће активности предузети на основу разматрањасваког случаја појединачно. Приоритетни случајеви су свакако политичка затварања и ПОWс у складу са нашом сложношћу да градимо отпор. Иако је издржавање казне само по себи политичко, значи такви затвореници су ухапшени искључиво због својих веровања или акција. За разлику од Амнестy Интернатионал-а, ми не судимо о томе који су валидни а који невалидни начини за показивање отпора! Ненасиље није критеријум за подршку. За разлику од других организација које подржавају политичке затворенике, ми укључујемо и оне који су били исполитизовани затворским искуством, и од тада су постали организатори унутар затвора. Многи политички затвореници се суочавају са све већим мучењима.
